Astigmatizam je jedno od načešćih oboljenja oka.
Najnovija istraživanja ukazuju da između 20% i 30% svetske populacije makar jednom u životu oseti neki od simptoma atigmatizma. Takođe, sve više oftamologa iznosi argumente u korist činjenice da astigmatizam nije bolest, već jednostavno široko raširen optički problem.
On se može javiti u bilo kom periodu života i najčešće se lako koriguje dioptrijskim pomagalima i redovnim pregledom kod lekara specijaliste.
Mnogo faktora mogu uticati na to da se astigmatizam pojavi ranije ili da se ne pojavi uopše. Naime, stil života igra veliku ulogu u zdravlju očiju. Uz to, na pojavu astigmatizma snažan uticaj ima nasledni faktor. Simptomi ovog optičkog problema mogu biti vrlo blagi i gotovo neprimetni, ali i značajno remetiti dnevnu rutinu pacijenata. Upravo od toga će i zavisiti rešenost pacijenata da potraže profesionalnu pomoć.
Šta je astigmatizam?
Idealno, ljudsko oko je pravilnog okruglog oblika, poput loptice, kroz koju se svetlost razvnomerno prelama i raspoređuje, pa je vid jasan i oštar.
Astigmatizam se javlja kada je rožnjača oka manje ili više zakrivljena, poput lopte za ragbi, pa se svetlost ne prelama pravilno i do mozga ne dolazi realna slika objekta koji se posmatra. Usled zakrivljenja rožnjače objekti najčešće deluju zamićeno ili izgledaju kao da nisu u fokusu. Astigmatizam je najlakše razumeti ukoliko se zamisle dve linije koje dele oko horizontalno i vertikalno, sa tačkom presecanja u centru zenice. Kada je oko potpuno zdravo, obe ove linije fokusiraju svetlost ravnomerno na celu površinu oka. U zavisnosti od stepena zakrivljenja kod astigmatizma, odnosno da li je vertikalni ili horizontalni, jedna od ovih linija biće svojim većim delom dominantnijja, pa količina svetlosti neće moći da se ravnomerno rasporedi po površini rožnjače.
Stepen zakrivljenosti, odnosno astigmatizma se godinama menja, pa se ovo stanje oka može naizmenično popravljati ili pogoršavati. Astigmatizam kao optički problem često prate pridruženja stanja, poput kratkovidosti ili dalekovidosti, pa se pacijenti najčešće upravo zbog tih propratnih stanja i javljaju lekaru.
Simptomi astigmatizma često prolaze neopaženo
Ova svojevrsna deformacija oka godinama može biti neopažena, čak i od strane lekara specijalista, upravo zbog toga što su simptomi najčešće blagi, lako se mogu pogrešno pripisati drugim stanjima, a veliki broj pacijenata čak i ne oseti bilo kakve tegobe.
Oni koji ipak osete promene u svom vidu, na njih će najčešće obratiti pažnju tek kada postanu izraženije, čak do trenutka u kome utiču na kvalitet života. Naime, najčešći simptomi astigmatizma su dupli ili zamućen vid, osetno lošiji vid u mraku i noću koji najčešće muči vozače, osetno naprezanje oka pri čitanju, preosetljivost ja svetlo, naročito u večernjim i jutarnjim časovima i najzad, glavobolja nakon dana provedenog u radu, najčešće uz laptop i TV.
Svi ovi simptomi mogu biti manjeg ili većeg intenziteta u različitim periodima dana, u zavisnosti od godina života, umora, stresa i svakodnevnog tempa. Simptomi astigmatizma naročito neopaženo mogu proći kod dece, jer se ona najčešće ne umeju požaliti na probleme sa vidom. Ipak, roditelji koji primete da dete izraženo približava knjigu ili objekat koji posmatra, naginje glavu kako bi nešto bolje videlo, pokazuje da mu jako svetlo smeta ili često drži oči zatvorene, treba svog mališana da odvedu na detaljan oftamološki pregled.
Da li je astigmatizam nasledan?
Uzroci pojave astigmatizma su brojni. Vrlo često će se astigmatizam javiti nakon povrede oka ili operacije koja neizbežno oštećuje površinu rožnjace. Tvrdnje da telefon, laptop i TV igraju ključnu ulogu u pojavi astigmatizma su potpuno neistinite.
Međutim, to ne važi za nasledni faktor. Sve više istraživanja ukazuje na to da astigmatizam jeste nasledan, naročito ukoliko roditelji imaju veliko zakrivljene rožnjače koje rezultira ekstremnom dalekovidošću ili kratkovidošću. Nasledni astigmatizam će se ispoljiti već u prvim mesecima života deteta, a zahvaljujući modernoj tehnologiji dijagnostike, sa tretmanom se može početi odmah. Ukoliko se astigmatizam javi u ranom uzrastu, neophodno ga je redovno pratiti.
Naime, kada se zakrivljenje rožnjače kontinuirano uvećava iz meseca u mesec, oftamolog može posumljati na keratokonus- oboljenje rožnjače koje zahteva da se ona u određenom stadijumu leči takozvanim „učvršćivanjem“.
Kako se leči astigmatizam i kako ga lako dijagnostifikovati kod kuće?
Astigmatizam se leči nošenjem dioprtijskih pomagala. To su u prvom redu naočare sa specijalnim cilindričnim staklima, koja pomažu oku da svetlost prelomi pod pravilnim uglom, kako bi dobilo čistu i jasnu sliku. Takođe, sve češći izbor pacijenata jesu kontaktna sočiva, kako zbog njihove praktičnosti, tako i zbog toga što mogu birati između nekoliko tipova namenjenih naročito korigovanju astigmatizma, poput mekih toričnih ili gas propusnih kontaktnih sočiva. Ovakva sočiva preuzimaju ulogu rožnjače i redovnim nošenjem koriguju njenu funkciju.
Najzad, veliki broj pacijenata se odlučuje za lasersko uklanjanje dioprtije. Iako je u pitanju operacija, ova procedura je potpuno pouzdana i bezbolna, traje jako kratko i izvodi se u lokalnoj anesteziji koja se daje u formi kapi. Rezultati laserskog uklanjanja dioptrije su odmah vidljivi, jer se pacijentima odmah nakon procedure vraća jasan i oštar vid.
Iako je, u slučaju nagle pojave izrazito lošeg vida ili jakih, migrenoznih glavobolja, neophodno javiti se oftamologu u što kraćem roku, postoji astigmatizam test koji svako može jednostavno uraditi kod kuće kako bi utvrdio stanje svojih očiju. Ovaj test je najlakše uraditi na računaru. Potrebno je da na monitoru bude slika sa zrakasto pruženim linijama koje se od centra slike šire ka uglovima. Zatim se treba udaljiti od monitora 1 metar i naizmenično pokriti levo pa desno oko, gledajući u sliku. Ukoliko su neke od zrakastih linija zakrivljene, zamagljene ili su neke jače boje od drugim, moguće je da jedno ili oba oka ispoljava blagi astigmatizam. Prilikom posete oftamologu, on će uraditi još nekoliko testova pre postavljanja konačne dijagnoze, pre svega test oštrine vida, test refleksnim sočivima kojima će se utvrditi ugao pod kojim oko prelama svetlost i keratometriju, test koji otkriva stepen zakrivljenja rožnjače.